О књизи: 1967 / Последњи пут сам видео Мајкла Падиља када је пао са барже у Рајну. Тада су се озбиљно борили. Употребљени су пиштољи, песнице, чак и разбијене боце, а Кинез, који се звао Џими Ку, пао је у воду. У том тренутку у мене је била уперена сачмарица, а онда је испаљен још један хитац, тако да нисам знао да ли се Падиљо удавио или не док нисам добио разгледницу од њега. Он је послао из Дахомеја, односно из Западне Африке. На њему је написао једну реч: „Наредба“ и потписао га једним словом – „П“. Никада није волео да пише Након што сам добио разгледницу, провео сам једно вече уз флашу вискија, питајући се како је Падиљо успео да стигне од Рајне до западне Африке и да ли му се допада тамошња клима. У ствари, волео је да лети од места до места. А у Бону, где смо држали салон, често је путовао по Европи, извршавајући наређења за извесну владину агенцију која се више није оглашавала. Посетио је и Лођ, и Лајпциг, и бог зна где још. Нисам питао шта ради тамо. Сам ми ништа није рекао.